Ko proučava moju dušu
Pokušava da zalepi krhotine stakla
i budi spavača iz dubokog sna.
Objašnjavati bolesnoj duši
isto je kao i bunovnom čoveku
koji će na kraju pitati: „Šta je?“

Za mrtvim plačeš, jer mu se ugasila svetlost
i za moju dušu plači jer mi se ugasio razum
manje za mrtvim plači jer je počinuo
a moj život gori od smrti.

I ne govoriš mnogo sa bolesnom dušom
i ne družiš se često sa nerazumnikom
č uvaš ga se, da ti ne dosadi
i da se ne ukaljaš njegovim dodirom.

Kloniš ga se da nađeš mir
i da ti ne dojadi njegova ludost.

Šta je teže od olova i kako se zove, ako ne bolesna duša.

Lakše je nositi džak soli, džak peska, komad gvožda,
nego živeti sa bolesnom dušom –
živeti život duševnog bolesnika.

korisnica:
Tatjana Černjevski